Dora 1998:
Zorica Kondža - "Nebo"

Nebo

Bio je moj svaki dan, svaki tren
Svaki put kada nije bilo nje
Da on je moj ali nema ga tu
Svaki put kada pomislim na nju

A i ja kao brod od papira
Ovim putem ću ravno do dna
Samo vjetar mi svira a ne čujem ja
Samo nebo to čuje i zna

Lete dani kao ptice, lete godine
Neka idu, nek nam samo ova ljubav ostave
Ovo nebo gore, nebo dolje, nebo još je tu
Može samo da ne pomisli na nju

Bio je moj svaki dan, svaki tren
Svaki put kada nije bilo nje

Sad ovaj brod od papira
Nose struje ravno do dna
Ali sve moje tuge i nedam te ja
Samo nebo to čuje i zna

Lete dani kao ptice, lete godine
Neka idu, nek nam samo ova ljubav ostave
Ovo nebo gore, nebo dolje, nebo još je tu
Moze samo, samo da ne pomisli na nju

Ovo nebo gore, nebo dolje, nebo još je tu
Moze samo da ne pomiѕli nа nju
Nebo još je tu